Kipru je odobren program ekonomskog restrukturiranja od 1,8 milijardi evra

Evropska unija je odobrila strategiju socijalne kohezije za Kipar za 2021-2027. Svrha mera planiranih u okviru ove strategije je jačanje i povećanje konkurentnosti privrede. Prema rečima kiparskog predsednika, usvajanje strategije je simboličan trenutak za zemlju. Primena strategije povećaće BDP za 6 odsto, kao i obezbediti zaposlenje za nekoliko hiljada ljudi.

Kipar je prva zemlja EU čiju je politiku socijalne kohezije usvojilo i podržalo najviše rukovodstvo EU. Ukupno će za realizaciju aktivnosti planiranih programom biti utrošeno 1,8 milijardi. Impresivan deo sume, odnosno 840 miliona, biće uzet iz državnog budžeta. Izdvojeni novac će ići za razvoj digitalnih i zelenih tehnologija. Ukupno će se realizovati više od stotinu projekata u pet oblasti utvrđenih planom.

Za organizaciju brzog i efikasnog prelaska na digitalne tehnologije odjednom u mnogim sektorima privrede zemlje izdvojeno je 312 miliona evra. 783 miliona iz budžeta za sprovođenje strategije biće iskorišćeno za izgradnju i razvoj cirkularne privrede. S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, izuzetno je važno razvijati i sprovoditi korišćenje energije iz obnovljivih izvora. Pored toga, podjednako važna oblast je i razvoj urbane sredine, njena transformacija na način da građani žive što udobnije. Treća oblast ulaganja je automobilska infrastruktura. U okviru ovog pravca već je počela izgradnja nove obilaznice kod Nikozije.

Inovacije u socijalnoj politici dobiće 424 miliona investicija. Ovim novcem biće pokrenut čitav niz edukativnih projekata čiji će učesnici kasnije moći da se zaposle ili pokrenu sopstveni biznis. Plan je da se ne radi samo sa odraslima, već i sa decom, posebno sa mladim migrantima i izbeglicama. Društvena inkluzija mlađe generacije doseljenika je izuzetno korisna za budućnost Kipra.

Reforma strukture lokalne vlasti biće sprovedena sa budžetom od 182 miliona evra. Projekti koji menjaju urbanu sredinu na bolje, a to su otvaranje novih centara, aktivnosti na otvorenom, kulturnih lokaliteta, finansiraće se, ne samo iz programskog budžeta, već i od privatnih investitora. Generalno, prema preliminarnim procenama, privatna ulaganja u program socijalne kohezije iznosiće više od milijardu dolara. I pored toga što je zvanično pokretanje programa najavljeno ne tako davno, pojedinačne inicijative su već pokrenute i daju prve plodove u vidu privlačenja privatnih investicija i otvaranja radnih mesta.

Prijava za Newsletter